vidljivo i nevidljivo
vreme je da se podje jer ne vredi ovo se nece zavrsiti samo po sebi cak i ako volja postoji njoj treba neko da njom upravlja a kada se taj neko ugasi ona ostaje onako prazna cudovisna a miroljubiva
struktura fundamentalne individualnosti
moja vertikalna suzdrzanost mi omogucava da proslost i buducnost vidim u sadasnjosti zbog toga sto ta ista proslost a i buducnost ma koliko da je prosla a i buduca jeste to samo u ovoj sadasnjosti naravno oni sa razumom koji zna kako da operise istancanim mislima slozice se da je i sadasnjost prisutna kao sadasnjost u sadasnjosti i sreca je da hijerarhija horizontalnosti prostornih dozivaljanja nije primarna mom iskustvu pa kao takva nefundamentalna karakterisitka baca odraz na bas tu uspravnost moje svesne suzdrzanosti pa zbog svega toga ja poput necega nalik coveku mogu da se opustim i sa jednog mesta posmatram oba kraja tog unutrasnjeg licnog horizonta i prosli i buduci za razliku od onih koji jos uvek besno jurcaju za pojedinacnostima tih istih ravnica
