alava balava
jeste opet se reci same vezuju u recenice a sve to dotle dok misli prozdiru same sebe pa potonu na dno stomaka gde potpuno izgore bez ikakvog ostatka a pritom i stignu da sprze sve okolo i utrobu i zeludac creva pa se onda ponovo pocne... a slabost se sama priblizava nezvana i neocekivana cini da sve predjasne odluke izblede pretvori ih u nesto nalik zaboravu koji vec odavno zaboravljam ali ono sto ne mogu da zaboravim je ovo ponavljanje i ponavljanje i ponavljanje tako je sve isto i nista se ne razlikuje jer je i razlicitost ista a da li sam rekao mozda na glas da danas nisam citao poeziju ne verujem da cu vise obracati paznju na umetnost jer kada je god pogledam vidim samo sujetu datog umetnika a to nije prijatno kada ti je potreban zaborav jer dosada ume da bude teska a i velicina jednog umetnika se meri njegovom sposobnoscu da sakrije tu svoju sujetu od publike i onaj koji to vestije cini bolji je umetnik a onaj koji to ne ume naziva se pretencioznim trecerazrednid ludakom a i moja sujeta mene motivise i vise nego sto je potrebno... ali sta da se radi tako naopako ovako ponavljanje ponavljanje ponavljanje... kao psa...
tako isto a drugacije
I tako... opet smo dozvolili jutru da nas probudi. Pokusacemo ponovo da se obrazlozimo, mada naravno, to nije lako kada iza svake linije stoji slika ovog Ja koje sve hoce da prisvoji cak i ako zna da stvari nisu njegove. Nije vazno, dokle kod se ulaze napor...
Ljudska glupost je neumoljiva. Sa koje god strane da joj se pridje videce se da nema kraja. Covecanstvo, onako u celini, se ni ne razlikuje od zivotinjskog sveta. Za one koji se ne slazu, neka samo pogledaju izvan svog malog prostora u kome zive i stvari postaju jasne. Dragi Kami je ovo video, ali on je napravio gresku pa je coveku oduzeo razloge, zato mu je sve izgledalo apsurdno. Covek bez razloga ne postoji. Ono sto on nije video, sto u stvari niko ni ne vidi, je da je covek apsurdan zajedno sa svim svojim (najdubljim) razlozima. Samo kada se prepozna besmislenost svakog smisla, covek ce biti u stanju da pobegne toj zivotinji koja je on sam. Znaci, covecanstvo je glupo, izgubljeno i smesno, ali to je samo zato sto je svaki covek individualno glup, zbunjen, smesan. To naravno ne mora da bude slucaj, uz malo volje i napornog rada individua se moze naterati da misli, u pocetku protiv svoje volje jer je neprijatno, a kasnije uz samo malo podstreka. Najobicnije misljenje pokazuje coveku koliko on u stvari ne zna, a ono dublje, usmereno, moze ga i izbaviti od tog neznanja. Ali... ljudska glupost je neumoljiva, radije ce se pridruziti tom bezlicnom cudovistu zvanom "ljudi" nego shvatiti samu sebe kao gladnu individuu kojoj treba izbavljenje. Naravno, izuzeci uvek postoje i oni ce rezumeti tek kada shvate da samo u tom cinu mogu sebe da prepoznaju.
