refleksija

mucenicki

zivotinjsko jedno carstvo      koliko dugo    postojim deceniju dve   vise od toga    eoni su u pitanju  nema tu kraja ako ga sam ne proizvedes      tako blizu a dako daleko   minut za minutom  dan za danom     godina za godinom       zivot za zivotom   horizont je bez kraja   ali ja sam naucio da   stanem    da ne pratim   sebe u svojoj   gluposti      noge su se umorile     mora ponekad   d a   s e     sedne    samo ako se ne zaboravi   da se   sav put nije presaooooooooo a  ova moja  klupa ucmalosti  je tako prijatna      i privlacna   ne mogu da je se odreknem    cak i kada je suvise jasno da treba da se krene