refleksija

mozda i ne spava

izvestaceni prizor obamrlih navika vodi me polako tamo gde zelim da budem   jedan korak od praznine   gde ce okovi sopstva nestati jer ih moje ja vise nece drzati   sve ce se promeniti  samo da bi ostalo isto

nema tu sta mnogo da se filosofira samo uspravan pogled i sav led ce se otopiti i bice dosta vode oko nas ali ce bar nas brod konacno zaploviti    

.
..

..

jedna slika nedostaju joj boje  providna je  i lepo mi stoji   poklapa se sa mojim bicem potpuno ga prozima  cekaj  i   opet  sam   se    zbunio   moje bice je ta transparentna prikaza  kojoj treba malo prostora  i koja bi nekog drugog uplasila ako bi je pogledao  a  a ali  ja se ne bojim  covek se na svasta navikne i eto vidi je sad kako je dobrocudna       dobro                          a pre nego sto odes kazi majci dobar dan i pitaj je kako je   jeste     da   dugujes joj ti dosta toga i te kako znam da ti sebi to ne priznajes    ali poznajes i sam da nema svrhe da se opires ja sam u pravu i to ti je jasno       vidis da je i ona  od onih koji stare  a da toga nisu ni svesni  ti si jedno glupo kopile koje samo na sebe misli ........   znam   znam  drugacije i nije moguce     ali to ona ne mora da zna